Последње активности:

Зашто је Србија занимљива Русији

Који су то политички и стратешки интереси Москве у Србији и где се налазимо на листи земаља које су од интереса за Русију


„Ко би рекô чуда да се десе… Дачић у Бриселу, ја у Москви”, поручио је „твитом” лидер Уједињених региона Србије Млађан Динкић крајем фебруара из главног града Русије, а после већ чувеног извођења „Миљацке” у интерпретацији лидера социјалиста Ивице Дачића у седишту ЕУ.

Поента ове скице, наравно, није да покаже како се лидери две владајуће странке добро „зафркавају”, него да илуструје колико је велика земља Русија „порасла” у Србији у последње четири године, да је чак и најжучнији противник продаје НИС-а Гаспромњефту закључио да би било добро успоставити сарадњу између УРС-а и Медведевљеве и Путинове Јединствене Русије и разговарати о јачању политичких и економских односа Србије и Русије.

Али шта је то чиме ми највише привлачимо Русе? Који су то политички и стратешки интереси Русије у Србији и где се налазимо на некој листи земаља које су од интереса за Русију?

Драгомир Анђелковић, историчар и економиста, каже да се политички интерес Русије до средине прошле деценије „ограничавао на то да се – пре свега начелном подршком косовској политици Србије, али и потпором очувању дејтонског статуса РС, те у домену културне сарадње – умањи не само политичко већ и свестрано друштвено удаљавање Србије од Русије”. Онда Москва у наше односе уноси и стратешку димензију везану за руску енергетску геополитику, а постало јој је битно и парирање ширењу НАТО-а. Како наводи, Русији је битно да у НАТО више не уђе ниједна од бивших совјетских република (а пре свега Украјина), те и блокада процеса такозваних евроатлантских интеграција на српском простору за њу има немали симболички значај. Војна неутралност Србије нема већи значај у класичном војном погледу, али има у психолошком, како за руско, тако и за украјинско јавно мњење.

Mи нисмо у региону који је за Москву најважнији. Што значи да је Русија због нас спремна тек у извесној мери да затегне односе са САД и неким другим западним земљама, али не и да ризикује веће тензије. ”, оцењује Анђелковић.

Слично мисли и Игор Новаковић, истраживач Центра за међународне и безбедносне послове (ISAC фонд), који наводи да Србија није међу приоритетним партнерским државама Русије, односно да су то, пре свега, бивше чланице СССР-а.

„Русија пре свега види Србију као корисну европску државу са којом може повећати свој економски утицај, као и присуство енергетским секторима држава региона. Такође, Русији је Србија корисна и као ’војно неутрална’ држава, односно држава ван НАТО-а, која ће подржавати руске иницијативе у мултилатералним форумима”, каже Новаковић.

Ако им већ нисмо у врху приоритета, зашто представници наше политичке елите одају утисак као да јесмо? Шта се, уопште, може „прочитати” из веза наших странака са руским? И од каквог су утицаја „руске везе” појединих бизнисмена-политичара?

Руско-српске партијске везе, сматра Новаковић, немају онај значај који имају везе са европским партијама. Јер, како објашњава, сарадњу са европским партијама домаће политичке снаге углавном остварују преко међународних кровних организација, пре свега оних које их окупљају на основу идеолошке провенијенције у Европском парламенту, а то значи да тренутни статуси наших партија при тим кровним организацијама у ЕП представљају припрему за будућу сарадњу на нивоу ЕУ и омогућавају корисне контакте са бројним садашњим и будућим лидерима држава чланица ЕУ.

„С друге стране, везе са руским партијама (у случају ДСС-а и СНС-а то је Јединствена Русија) немају толики значај, имајући у виду и идеолошку (не)заснованост сарадње и унутрашње политичко уређење у Русији. Ове везе пре свега имају за циљ да подвуку блискост ових партија и њихових лидера са владајућом политичком елитом у Русији”, истиче Новаковић.

Драгомир Анђелковић наводи да руске странке често имају и ближе односе са партнерским партијама на Западу него са чиниоцима нашег политичког живота. Отуда, како додаје, руско-српским партијским спонама не треба придавати већи значај, као ни „руским везама” појединих наших политичара.

„Неки од њих, који током преговора о формирању владе нападно путују у Москву, из ’маркетиншких’ разлога се труде да своје ’руске везе’ представе много битнијим него што јесу, те да оно што сами одлуче изгледа као одраз става Кремља. ”, каже Анђелковић и додаје: „Унутар Србије, када се ради о евроатлантским центрима моћи, Руси поступају по принципу: не дирајте наше енергетске интересе а ми озбиљно нећемо угрожавати остале ваше”.

———————————————————–

Јесу ли руско-српски односи на историјском врхунцу

Руски амбасадор Александар Конузин недавно је рекао да су односи Русије и Србије достигли највиши историјски ниво. Игор Новаковић се слаже да су односи две државе, откако је Русија чврсто подржала Србију поводом питања Косова, несумњиво на највишем нивоу од пада „гвоздене завесе”.

Односи Русије и Србије су достигли највиши ниво после 2000. године, а у неким елементима и када се посматра период после 1948, каже и Драгомир Анђелковић, али он додаје да је „смешно и помињати ’највиши историјски ниво’”.
Б. Баковић

Извор: Политика

Share Button