Последње активности:

Седам деценија Стаљинградске битке

Русија обележава седам деценија од једне од највећих битака Другог светског рата. Волгоград добио дозволу да само данас носи име непобедивог Стаљинграда

Поводом седам деценија од совјетске победе у једном од најкрвавијих сукоба у Другом светском рату, чувене Стаљинградске битке, председник Русије Владимир Путин позвао је око триста ветерана у Москву. У Георгијевској дворани у древном Кремљу, дошли су преживели из те драматичне битке, из окршаја Црвене армије са Хитлеровом војном машинеријом, која је по многима била преломна у Другом светском рату. Путин се овом приликом није сетио само стаљинградских победника, већ је позвао и совјетске хероје који су славу стекли на другим бојиштима.

Стаљинградска битка је трајала 200 дана, од 17. јула 1942. до 2. фебруара 1943. године. Са обе стране погинуло је око два милиона људи. Немцима је била јако важно да заузму Стаљинград и не допусте Русији да користи своје нафтне изворе на Кавказу. Крајем новембра 1942. у обручу совјетске војске се нашло 248.000 Немаца, Румуна, Хрвата и Мађара. Заробљено је њих 93.000. Међу заробљенима је био и фелдмаршал Фридрих Паулус који је касније позивао Немце да се боре против нацизма. На Нирнберншком процесу 1946. Паулус је био сведок, а после рата је живео у Источној Немачкој.

СЛИКА НА АУТОБУСУ У ЗНАК сећања на славну битку, у Волгограду су се појавили „стаљинобуси“. На пет возила градског превоза су налепљене велике слике Стаљина. Најављено је да ће те Стаљинове слике остати на аутобусима до 9. маја. Интересантно је да је појављивање сличних аутобуса са Стаљиновим сликама, у неким другим градовима Русије изазвало скандале, па су градске администрације тих места биле приморане да власницима аутобуса нареде да скину Стаљинове слике.

У оквиру обележавања 70-годишњице од битке, власти у Москви су руским комунистима, који су повели акцију да се Волгограду врати име Стаљинград, учиниле необичан уступак. Скупштина Волгограда је одлучила да се на један дан, данас, њихов град зове „Град-херој Стаљинград“. Комунисти су прикупили скоро 50.000 потписа оних који траже да се врати име Стаљинград. Сакупљање се наставља, па је реално да се очекује још више оних који су за стални повратак имена Стаљинград. Комунисти намеравају да свој захтев већ овог месеца предају Врховном суду Русије, али мало ко верује да ће Путин подржати трајну промену имена Волгоград у Стаљинград.

Ипак, сам појам, „Град-херој Стаљинград“, користиће се и 9. маја на Дан победе, као и 22. јуна на Дан сећања и жалости страдања у рату, те 23. августа на Дан жртава бомбардовања Стаљинграда и на крају 19. новембра на дан почетка слома нациста код Стаљинграда.

Стаљинград је променио име 1961. у време кад је Хрушчов проводио кампању против Стаљиновог култа личности. Тада је у Украјини град Стаљино постао Доњецк, Стаљиногорск је постао Новомосковски, а Стаљинабад је опет назван Душамбе (главни град Таџикистана). И Стаљинари, главни град Јужне Осетије, је добио натраг своје старо име Чинвали.

У плану је и реконструкција чувене битке. Руски председник Владимир Путин допутоваће у суботу у Волгоград, где ће присуствовати паради у којој ће више од 650 војника продефиловати у униформама Црвене армије. Различите манифестације планирају се и у Москви.

„Битка за Стаљинград најупечатљивији је симбол Великог отаџбинског рата, рат је још жив у сећању људи који су га проживели и у сећању њихових ближњих“, каже историчар Виталиј
Димарски.

Трупе немачког фелдмаршала Фридриха фон Паулуса капитулирале су 2. фебруара 1943. опкољене војницима Црвене армије, после крваве битке која је у јулу 1942. почела за тај град на обали Волге, важан транзитни центар на путу за Кавказ и његове богате ресурсе нафте и гаса. То је била прва масовна предаја нацистичке војске од почетка рата која је променила ток сукоба како на стратешком, тако и на психолошком плану за Совјете, који су на почетку рата били деморалисани због серије пораза.

Битка за Стаљинград је, такође, једна од најкрвавијих у историји. Најпре засут бомбама немачких авиона, Стаљинград је потом дуже од шест месеци био поприште уличних борби између немачких војника и совјетских војника и цивила. Борци су имали додатног непријатеља – зиму и глад. У бици је, према руским званичним подацима, погинуло два милиона људи са обе стране.

„Непрекидно су бомбардовали, од девет сати ујутру до четири поподне. Два пута наш подрум је био закопан после експлозија, али смо се извукли“, сећа се 93-годишња Тајсија Постнова, која је у септембту 1942. као студенткиња медицине послата на фронт.

„Повређени су непрекидно пристизали. Већина оних које бисмо лечили, враћали су се на фронт“, додала је.

Пошто је намирнице било тешко наћи, дуго је преживљавала само на сувом хлебу и неколико гутљаја воде. „Они који то нису могли да издрже, често су ишли до Волге у потрази за водом, али су их успут обарали меци“, испричала је. Ипак, како је рекла, нису се плашили.

„У глави смо имали само једну идеју: победу. А они на умору често су говорили: ‘Умирем за домовину, за Стаљина’. Да нисмо имали Стаљина, изгубили бисмо рат“, уверена је Тајсија Постнова.

Њено уверење деле бројни ветерани и Руси који се с носталгијом сећају СССР-а и који годинама траже да се Волгограду врати назив Стаљинград. Пред јубилеј, комунисти планирају да Путину уруче петицију коју је потписало 35.000 људи. Ипак, према истраживању независног института Левада из октобра 2012, само 18.000 Руса залаже се за враћање назива Стаљинград, док се томе противи 60 одсто. Кремљ је до сада избегавао да се изјашњава о том питању.

Извор: ВестиНовости

Share Button