Последње активности:

Радови Николаја Краснова у амбасади Србије у Москви

 

Познати руски архитекта Николај Краснов симболично се вратио у Москву. У Амбасади Србије изложба његових здања у Краљевини СХС


Познати руски архитекта Николај Краснов симболично се вратио у Москву. У Амбасади Србије изложба његових здања у Краљевини СХСЗАХВАЉУЈУЋИ историчарки уметности Гордани Гордић, руски архитекта Николај Краснов (1864-1939), који је из Русије избегао после Октобарске револуције – симболично се вратио у Москву. Наиме, у Амбасади Србије у Москви отворена је изложба на којој је представљено стваралаштво руског царског архитекте – здања која је реализовао у Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца, највише у Београду.

Ауторка пројекта Гордана Гордић, у уводном делу каталога, који прати њену студијску изложбу, Красновљево стваралаштво ставља у контекст друштвено-политичких прилика ондашње Краљевине. Краљ Александар Карађорђевић био је наклоњен „словенској браћи“, па су руски емигранти наишли на добродошлицу у нашој земљи и стекли добре позиције. Њихов утицај осећа се у свим областима српске културе тог доба.

Од доласка у Београд Краснов има пуне руке посла, а као државни и дворски архитекта „отвара врата“ својим сународницима. Не само да је аутор палата које данас користе Влада Србије, Министарство иностраних послова, Државни архив у Карнегијевој улици, „Мањеж“, моста Краља Александра, данас познатог као „Бранков“, низа стамбено пословних зграда, већ је обнављао многа здања и пројектовао ентеријере. У обнови је „стигао“ до Његошеве капеле на Ловћену, сређивао је ентеријер старог двора на Дедињу, Дома цркве на Опленцу, Дома скупштине Србије… У најкраћем – није било важнијег здања, а да Краснов није пројектовао или планирао ентеријер, па и намшетај.

С обзиром на то да се ради о пригодној, монографској изложби посвећеној Николи Краснову – разумљиво је да се ауторка није бавила општом климом у архитектонском стваралаштву Србије и Београда. Краљевске привилегије руских емиграната ишле су, наиме, науштрб домаћих стваралаца, поготово оних архитеката који су се за разлику од академског еклектицизма Руса – залагали за принципе модерне у архитектури.

ВЕЛИКИ УТИЦАЈ

НА културној мапи Југославије до сада је забележено око 400 руских архитеката, инжењера, сликара, вајара, уметника примењених уметности. За Београд је везано стваралаштво њих више од 50. Руски архитекти су у Београду градили монументална здања за потребе државе и двора, што им је донело атрибут „државних архитеката“.

Извор: Новости

 

Share Button