Последње активности:

Пола века Хрушчовљевог пљувања у Мањежу

man14 Пре пола века, 1. децембра 1962. године  сви чланови Политбироа тадашње совјетске врховне власти,  предвођени   првим секретаром ЦК КПСС, Никитом Серегејевичем Хрушчовим, посетили  су изложбу „30 година МОСХ“(  Московский Союз художников , Московски савез уметника )  која се одржавала у Мањежу.

Ова изложба је после  простачког  наступа Хрушчова растурена  и постала  највећи скандал, који је ових дана обележен у истим просторијима у којима  су одјекивале речи генсека  : „То је педерастија у сликарству !… Изазивају ли ове слике било  шта?  Треба их попљувати ! Ето која осећања изазивају “ . И пљунуо је Хрушчов  на једну слику. На „Каријеру“ Леонида Мечњикова која је  сада изложена на истом месту као пре пола века и на којој је оловком  обележена „слободна територија  пљувачке“ првог човека совјетске  партије и државе .

Како је било

Пошто су чланови Политбироа  тог 1. децембра   1962. погледали  основну експозицију изложбе у Мањежу, критикујући при том слике Роберта Фалка , Николаја Андронова и Павла Никонова  комунистички великодостојници су прешли  у другу одају  у којој су били изложени авангардни радови  стваралачког студија  Елија Бељутина и слике Ернста Неизвесног које су натерале генсека  да плане. И да изрекне тако оштар „естетски суд“ којим је током многих година совјетска авангарда била протерана у подземље.

„Биране речи“ генсека

О експонатима се генсек Хрушчов изразио „бираним речима“ као што су :
„То је педерастија у сликарству ! Ја већ 10 година  говорима о педерастији, и шта би хтели, да им дамо орден ?“

„Све је ово смеће ! Да! Треба га очистити! Не можемо пролазити поред овог, знате, као какав посматрач, као кад на обали стоји човек и гледа: ено, неко плива,  а било би добро да и он заплива. “

„Кога ће привући ово печење које ви желите да прикажете? Ко ће полетети на њега? Ко ? Муве  које  се  устремљују на стрвину ! Оне су, знате огромне, угојене ! Оне су полетеле.“

„Изазивају ли ове слике било каква осећања? Осећа се потреба да их гледалац пљуне! Ето, та осећања изазивају .“

И форме самоизражавања су заиста биле нове. Неке слике Бориса Жутовског Хручов је овако прокоментарисао:

Портрет вариоца

„Зашто је толико портрет обојен“ -„То је варилац, лете искре“, одговорио је Жутовски -Измишљаш ђаво зна шта. Само да би нешто казао-обрецнуо се генсек.

Аутопортрет

„Опет ти! “ –обратио се Хручов Жутовском .- „Кога си то налсикао? Неку ругобу! Како се то  десило: човек завршио совјетску школу, факултет, на њега је  утрошен народни новац, једе народни хлеб. А чиме он враћа народу за та средства  која су дата за његово образовање? Ево, оваквим аутопортретима! Овом стравом и ужасом ! …Не може да се гледа…Имам познаника сликара Локтинова. Ако би се његов портрет  поставио ту, то би личило на нешто, а ово овде …одвратно.“

Хрушчов се правда   да га је  разбеснело спомињање Стаљина

Дана 15. априла  1971. на последњој прослави свог рођендана , Никита Сергејевич  се исповедио  сликару  Борису Жутовском : „Јеси ли  још  љут на мене, због оног што сам ти рекао кад сам оно  упао у Мањеж? Тамо су ме довели као шефа државе. И водају ме по галерији, показују слике, а један од великих сликара  ми шапће  на ухо : „ Стаљина нема на њима  .Толико  сам се на њега разбеснео – па сам почео да вриштим на  вас. А после тога су људи то  искористили.“

Реконструкција скандала пола века касније

Пола века  након  што је   Никита Хручов растурио изложбу сликара-авангардиста у Мањежу, овде су поновно прозвучале речи генсека: „педерасти“, „огромне утовљене муве  које се устремљују  на стрвину“,  „не можемо проћи мимо тога“, и ехо разбеснелог  гласа Никите Сергејевича пролама се по павиљону у коме се одржава изложба специјално приређена поводом овог догађаја од пре 50 година.

У истом том Мањежу

Историја развоја тих збивања  који подсећају на детектив  који су  се током протекле половине  века „окитили“  најмаштовитијим легендама, реконструисана је и приказана под називом „У истом том Мањежу“. Изложбу су поред публике посетили и  полички моћници наших дана, представници владајућег врха  Руске Федерације (РФ)  Олга  Голодец, вице-прмијерка и Владимир Медински, министар  културе. Они су извештаче руских медија са ове манифестације убедили  да се та историја у руској престоници не може поновити. Бар засад.

Сенке мушкарца и жене у малом павиљону на трећој етажи

-То су  учесници  оне чувене изложбе у Мањежу чије се сенке под називом самог пројекта „ У истом том Мањежу“ крећу око нас по зидовима и заједно с њима  и  ми се осећамо као да смо били  непосредни учесници   тих догађаја, – објашњава Григориј Заславски, кустос изложбе.

Пројекција  совјетске филмске хронике и Хрушчов у њој

И Владини представници , Медински и Голодец, мимоилазећи се са сенкама  упућују се унутра павиљона на чијим зидовима се пројектују  кадрови совјетске филмске  хронике   у којој се препознају лица чланова Политбироа  међу којима и Никите Хрушчова. Дуж целе површине зидова постављене су витрине у којима су изложени артефакти повезани са изложбом и њеним учесницима.Ту је и улазница за изложбу, а поред ње откуцан на писаћој машини и списак учесника , три варијанте вешања слика експозиције  ( сваки сликар је током година окачио слике на свој начин) . Даље је још представљено и остало што су урадили ти уметници –значке, етикете, илустрације за ђачке уџбенике, календари…

-Ови сликари су представљали важан део културне средине последњих година ,-објашњава кустос.-Тако су Леонид Рабичев и његова  супруга  Викторија Шумелија  урадили  на пример календар совјетских железница, амблем Аерофлота, етикету за совјетски  шампањац,  грбове и амблеме фабирика. Вера Преображенска је постала управница  студија Елија Бељутина, илустровала је велики број књига, -за уџбенике солфеђа и  биологију, док је Маја Филипова радила као декоратерка у „Мосфилму“. На примедбу руског министра културе Владимира  Мединског  да је реч о водећим и доброплаћеним ауторима, кустос Заславски је одговрио:-Водећим да, а добро плаћеним  никако не.

У другој  сали изложбе , у једној уској одаји  схематично се понавља качење назива слика које су на различите начине  нестале, а у трећој сали су изложени оригинали оних сачуваних слика  чији су аутори сликари из студија  Елија Бељутина, којих је више од десетак  овде представљено. На једној од њих, на слици „Каријера“  Леонида Мечникова, као што смо већ написали,  оловком је окружено место  на које је Хручов пљунуо.

 

Истина је кћер времена, а не ауторитета

Министар културе РФ  Владимир Медински изнео  је за руске медије  утиске о овом догађају: -Изложба је  интерсантна  и поучна, она показује како се ументост  мења  са временом. Овај пројекат  треба  пропагирати  јер истина је -кћер времена , а не ауторитета. Многе ствари које су пре 50 година изгледале шокантне, сада изгледају чак баналне. Мешање државе у слободу стваралаштва  може бити   велико, ужасно  и трагично, али оно с времном постаје смешно, па власт у очима потомака почиње  да личи на кловна  .“

Бранко Ракочевић

Извор: Русија.рс

Share Button