Последње активности:

Отварање изложбе „Уз историјат настанка Руске Православне заграничне Цркве“

Изложба „Уз историјат настанка Руске Православне заграничне Цркве“  која је посвећена драматичној историји Руске цркве у иностранству – од Сремских Карловаца до Џорданвила у Америци.

Прогон Цркве, који је почео још у првим месецима бољшевистичке власти, приморао је већи део свештенства да напусте Русију. Руска Црква у изгнању морала је да поново да постане свесна себе и своје васељенске мисије. С друге стране, било је неопходно  објединити паству, која је била расута по целом свету.

Од 920.  године у Цериграду је почела са радом Виша црквена управа  у иностранству. На њеном  челу био је један од најстаријих и најугледнијих архијереја Руске Цркве – митрополит кијевско-галицијски Антоније (Храповицки).

Годину дана касније Виша црквена управа преселила се у Краљевину СХС. У августу 1921. године делатност Управе благословио је  архијерејски Сабор Српске Православне Цркве. Патријарх Српски Димитрије уступио је део своје резиденције у Сремским Карловцима руским архијерејима, који су били лишени своје отаџбине. Управо тамо је 21. новембра 1921. године одржан први Сабор заграничних архијереја на коме су присуствовали свештеници и обични људи, који су заједно одредили положај и даљу судбину многих руских парохија у иностранству.

Од 1922.  године. Парохија Руске заграничне Цркве била је подчињена Архијерејском Синоду, који се налазио у Сремским Карловцима. На његовом челу био је до 1936. године митрополит Антоније (Храповицки).

Сремски Карловци одиграли су кључну улогу у историји Руске заграничне Цркве. Овде су се одржавали Архијерејски Сабори,  а 1938. године одржан је Други Свезагранични Руски Сабор. После уништења свих духовних школа и прекида историјског развоја богословске науке, један од правца рада било је очување светог отаџбинског предања, у гостољубивој Србији, која је прихватила многе познате руске богослове и васпитала свештенослужитеље, који су суштински утицали на послератну историју Руске Цркве у дијаспори.

Године 1943.  Синод Руске заграничне Цркве, чија је позиција постајала све слабија и рањивија, из Сремских Краловаца прелази у Београд, а у септембру 1944. мало пре доласка совјетске војске  чланови Синода заједно са својим тадашњим поглаваром Анастасијем (Грибановским)  селе се у  Карлсбад.

«Српски траг» у историји Руске заграничне Цркве иде преко Немачке, Швајцарске и Америке. Године 1946. до тада мало познати манастир Свете Тројице под Џорданвилом на позив њеног настојника, досељеника из  Сремских Карловаца, архиепископа канадског и северноамеричког Виталија (Максименко) скоро у пуном саставу из Ладомирова у Словачкој стигло је типографско братство преподобног Иова Почајевског на челу са  епископом Серафимом (Ивановим). Четири године касније Архијерејски Синод Руске заграничне цркве преселио се у Њујорк.

Континуитет духовне традиције, који спаја три епохе руске црквене историје, условила је идеју организације изложбе на којој ће бити представљено 80 фотографија и докумената, који говоре о историји Руске заграничне е Цркве, о истакнутим архијерејима и њиховим односима са спољним светом. Симболично је то, што је изабрана Србија за организацију ове значајне поставке – Србија земља која је у тешка времена примила и сачувала већи део духовног наслеђа Руске заграничне Цркве. У експозицији су своје место нашли ретки документи и фото материјали из архива Дома руске дијаспоре  „А.Солжењицина“, затим из архива манастира Свете Тројице у Џорданвилу у Америци – фотографије и преписка митрополита Антонија (Храповицког), његови телеграми упућени Николају Николајевичу, потпис митрополита Анастасија  (Грибановског), посланице Архијерејског Синода Руске заграничне Цркве, фотографије и документи руске дијаспоре у Србији, као и фотографије из живота обитељи манастира Свете Тројице.

Симболичан је дан када се отвара ова изложба, управо на дан када су пре пет година канонски сједињене Руска Православна загранична Црква и Руска Православна Црква ,Московске Патријаршије.

Изложбу припремили:

– протојереј Владимир (Цуриков), члан савета директора Духовне семинарије Свете Тројице, Директор Фондације Руске Историје, Џорданвил, Њујорк;

– Ина Јевгењевна Розанова, заменик директора за архивско-музејску делатност Дома руске дијаспоре „А. Солженицин“;

координатор пројекта – Татјана Јурјевна Иринархова, Одељење за међународне и међурегионалне везе  Дома руске дијаспоре „А. Солженицин“;

уметник – Јелена Валерјевна Абаренкова, Одељење за културне програме Дома руске дијаспоре „А. Солженицин“.

Извор: Руски дом

Share Button