Последње активности:

Руска хуманитарна мисија у Србији

Промоција књиге Гаљине Шевцове „Руски хуманитарни поход на Балкан“ која се бави руском хуманитарном мисијом у Србији у балканским ратовима.


На промоцији ће говорити поред ауторке:

Његово Високо Преосвештенство Архиепископ швајцарски и западноервопски Михаил,

Представници Фонда Андреја Првозваног и Центра националне славе,

Радојка Ковач, председник Друштва „Ресурс“,

Ана Филимонова, научни сарадник института РАН,

Ивана Жигон, председник Друштва српско-руског пријатељства.

Презентација књиге и разговор о њој ће се одржати у свечаној сали Матице српске у 16 часова у суботу 22. Септембра.

 

100. годишњица од почетка делатности руских медицинских мисија у Србији током Првог балканског рата

Од 22. до 24. септембра у Србији ће се одржати манифестације посвећене делатности руских санитетских мисија од 1912. до 1917.године.

Приликом ових свечаних манифестација одржаће се церемонија полагања венаца у Београду, отварање спомен-плоче на згради Руске болнице-санаторијума у Панчеву. Тамо ће бити отворена изложба фотографија, затим полагање цвећа у Београду код зграде Српског лекарског друштва, те откривање спомен плоче на згради Руске болнице-санаторијума у Панчеву. Такође ће у Панчеву бити отворена изложба фотографија које говоре о делатности Руског друштва Црвеног Крста у Србији на почетку двадесетог века.

У Новом Саду у Матици српској ће 22. септембра са почетком у 16 часова бити одржана промоција књиге докторанта Гаљине Шевцове „Руски хуманитарни поход на Балкану“, посвећена стогодишњица почетку балканских ратова.

Русија је у тешком времену за српски народ у току рата је више пута слала своју медицинску мисију у помоћ братском народу. Сећање на ту хуманитарну помоћ Срби чувају до данашњих дана.

Вишегодишње хуманитарне везе међу нашим народима објашњавају, зашто је после револуционарне 1917. године када су руски људи принуђени да напусте своју отаџбину наишли на најтоплији и најсрдачнији пријем на српској земљи.

На почетку Првог балканског рата у Србију је била упућена: болница са 200 кревета и покретна војна болница са 50 кревета у Београд, две покретне војне болнице за Скопље и Ниш. Поред тога градска грађанска управа Москве и Петербурга су формирали о свом трошку санитетске мисију, које су такође биле у оквиру Руског друштва Црвеног крста.

Тако је укупно било послано 23 доктора, 66 милосрдних сестара и 115 припадника медицинског особља.

Жене и кћерке руских дипломата пожртвовано су радиле као милосрдне сестре у болницама и пољским болницама Београда: Јулија Штрандман (жена првог секретара дипломатске мисије), Људмила Артаманова (жена војног аташеа), Људмила Хартвиг (ћерка амбасадора), Емилија Мамулова (жена преводиоца).

У време Другог балканског рата у Београду је формирана болница руског хуманитарног друштва „Света Евгенија“.

Све санитетске мисије које су дошле у Србији су формирали војне болнице у позадини фронта или оне које су евакуисане са линије фронта (примале су рањенике, евакуисане са бојног поља, указивале су неопходну помоћ, вршили су тријажа и слали у позадину).

Поред тога указивали су бесплатну медицинску помоћ и издавали лекове по рецептима лекара. Сви рањеници су добили постељину, топлу одећу а при отпусту и обућу, а такоће и неопходну новчану помоћ. Бринули су и о најсиромашнијим становницама које су хранили, одевали, а за децу су основали и прихватилиште.

Однедавно је на иницијативу Српског лекарског друштва започето обележавање спомена на руску медицинску мисију из периода 1912 до 1917. Та иницијатива исправља историјску неправду, као што се већ деценијама обележава сећање на француску, енглеску и канадску хуманитарну мисију из времена балканских ратова и Првог светског рада.

Датум није изабран случајно. Дан сећања на руску мисију би могао бити и 19. октобар 1912. када је на територију Србије дошла руска мисија током Првог балканског рата. Исто тако, чланови Српског лекарског друштва су хтеле да обележе и добротворну делатност породице царског амбасарода Хартвига у периоду балканских ратова који је због тога заслужио поштовање, признање и љубав српског народа.

Но 22. септембра 1914. су на територију Србије дошли прве стране – руске санитетске мисије – санктпетербуршког Словенског хуманитарног друштва и удовица руског амбасадора А.П.Хартвига.

Они су били брзо формирани чим је било добијена вест о објави рата Србији. Прва мисија је била формирана од добровољне чланарине Друштва и приватних лица, друга – на молбу српског амбасадора у Русији М.Спалајковића на средства која су била додељена од стране Руског Друштва Црвеног Крста на помоћ сличној српској организацији.

Касније су у Србију стигле мисије кнегиње Трубецкове, московски Александровске задруге „Хришћанска помоћ“ и монашко-санитетска мисија послана од стране руских монашких обитељи са Свете горе Атона.

Share Button